Prosao sam tugu davno
I pitam se: Sta mi je ostalo
Jer danas sve mi je ravno
I sve u meni pomalo je zaspalo.
Cak I moja naivna nadanja,
Da postoji noje,
Pa kad prodjem sva stradanja,
On ce doci po mene I moje.
Sam u mesec lajem
Ko usamljeni vukovi.
I nikome nista ne dajem,
Proganjaju me proslosti zvukovi.
Pa se setim "malih vecnosti"
I tome se divim.
Ne marim o buducnosti
I tada zbilja zacas zazivim.
Ne mislim, sretan sam
Da postoji neko.
Ali sakriven
I da se cuva negde daleko.
Ne mislim, sretan sam
Da postoji neko.
Ali sakriven
I da se cuva
Kada trazim ono
Sto mora biti nadjeno,
Uvek zazvoni zvono:
Ma sve je bilo na njoj gradjeno!
Pa se setim "malih vecnosti"
I tome se divim.
Ne marim o buducnosti
I tada stvarno zacas zazivim.
Ne mislim, sretan sam
Da postoji neko.
Ali sakriven
I da se euva od mene daleko.
Ne mislim, sretan sam
Da postoji neko.
Ali sakriven
I da se cuva